VULVOVAGINALNA KANDIDIJAZA

Updated: Aug 21, 2021

Nastaje usled zapaljenskih promena u predelu epitela vagine i vulve izazvanih mikroorganizmima iz grupe Candida, najčešće Candidom albicans (oko 90% slučajeva), zatim i drugim sojevima, pre svega Candida galbrata. Candida je inače deo normalne vaginalne flore. Kod mnogih žena može biti asimptomatska čak i kad je u povećanom broju. Kod upalnog stanja često je pored prisustva uzročnika i postojanje simptoma, najčešće u vidu iritacije, svraba, pečenja, crvenila kože i sluzokože. Može biti prisutan beličast pojačan sekret, koji je obično gust, grudvičast i adhezivan. Može se javiti i pečenje pri mokrenju, kao i bolni odnosi. Simptomi se mogu pojačati neposredno pre menstruacije.


Slika za Ginekoblog, dr Aleksandar Babić, Ginekolog Novi Sad, Ginekološki pregled
Vulvovaginalna kandidijaza, Ginekoblog

Vulvovaginalna kandidijaza se često javlja u ženskoj populaciji. Procenjuje se da oko 75% žena ima ovu vrstu upale barem jednom u životu, a oko 40% žena će je imati i više puta. Konačno, kod 10% –20% žena javiće se tzv. komplikovani oblik upale, koji zahteva posebna dijagnostička i terapijska razmatranja.

Faktori rizika za akutni oblik vulvovaginalne kandidijaze su: povišeni estrogeni (npr. u trudnoći, ili gojaznosti) i primena estrogena u terapijske svrhe, zatim dijabetes melitus, imunosupresivna stanja (kao npr. kod hemoterapije, HIV infekcije, ili kod pacijenata nakon transplantacije koji koriste imunosupresivne lekove). Značajan faktor rizika predstavljaju i upotreba antibiotika širokog spektra, česta upotreba irigatora i rastvora za intimnu higijenu, kao i nošenje veša od sintetičkog materijala.

Iako je kandidjaza češća kod žena koje su seksualno aktivne, nema dokaza da se infekcija kandidom prenosi polnim putem. Samim tim nije praksa ni da se partnerima daje terapija, osim ako i sami nemaju simptome (najčešće lokalno crvenilo, svrab, iritaciju). Onda se i partneru može propisati neki od preparata za lokalnu primenu.

Dijagnoza se postavlja najčeščće standardnim ginekološkim pregledom i uzimanjem briseva - vaginalnog sekreta (VI grupa označava kandidijazu), ili uzimanjem vaginalnog brisa nakon čega se mogu dobiti kolonije uzročnika. Ukoliko su tegobe izražene može se, dok ne stigne potvrdan nalaz, započeti terapija koja je zasnovana na iskustvu, uz napomenu da iako je klinička slika kandidijaze dosta tipična postoje pojedine infekcije i stanja koja slično izgledaju (treba najčešće isključiti alergijsku reakciju, atopijski dermatitis, lihen, Padžetovu bolest, psorijazu i slično).

Lečenje se sprovodi odgovarajućim antimikotičnim agensima. Postoji veliki izbor ovih lekova za lokalnu primenu, kao i oblici za oralnu upotrebu. Kod lakših oblika upale lokalni preparati najčešće daju zadovoljavajući rezultat. Kod komplikovanih i ponavljajućih oblika kandidijaze terapija često mora duže da traje i kombinuju se oblici za lokalnu i oralnu upotrebu. Oralni oblici se takođe po potrebi mogu produženo davati. Oralni preparati se ne preporučuju u trudnoći, dok se pojedinačna primena tokom dojenja u manjim dozama smatra bezbednom. U trudnoći se mogu davati odgovarajući lokalni oblici antimikotika, pri čemu se neki ne preporučuju u prvom trimestru trudnoće. U praksi se kao dodatna terapija često propisuju i preparati koji u sebi sadrže sojeve Lactobacillusa, koji čine normalnu floru vagine i koji su kod razvoja infekcije deficitarni u vaginalnoj sluzokoži.

Žene koje razviju tegobe često same u apoteci uzimaju neki od preparata dostupnih u slobodnoj prodaji, često sa dobrim terapijskim uspehom. Svakako da se, ukoliko nisu sigurne, ili kod ponavljajućih i produženih tegoba, kao i u posebnim slučajevima (trudnice, dojilje, imunodeficijentna stanja i slično) treba javiti ginekologu radi propisivanja adekvatne terapije.

509 views0 comments

Recent Posts

See All