INSULINSKA REZISTENCIJA KOD ŽENA
U normalnim okolnostima pankreas luči optimalnu količinu insulina koji omogućava ćelijama tkiva da preuzmu glukozu iz krvi i iskoriste je za stvaranje energije. Insulinska rezistencija nastaje kada ćelije u tkivima ne reaguju dobro na insulin, pa se glukoza iz krvi ne može normalno iskoristiti. Zbog toga pankreas pokušava da povećanjem proizvodnje insulina obezbedi dovoljnu iskoristljivost glukoze. Sindrom insulinske rezistencije može često biti udružen sa grupom poremećaja koji uključuju gojaznost, visok krvni pritisak, povišene masnoće u krvi, a vremenom nivo šećera u krvi može da raste, kao i sklonost ka razvoju dijabetesa tip 2.
Faktori rizika koji olakšavaju nastanak insulinske rezistencije, a mogu ukazati na njeno postojanje uključuju: prisustvo masnog tkiva u predelu trbuha (abdominalni, centralni tip gojaznosti), neaktivan način života bez fizičke aktivnosti, ishrana bogata ugljenim hidratima, trudnički dijabetes, neka zdravstvena stanja poput masne jetre i sindroma policističnih jajnika (PCO), porodičnu predispoziciju prema dijabetesu, pušenje, dob nakon 40. godine života, neki hormonski poremećaji poput Cushingovog sindroma, duža upotreba nekih lekova, kao što su kortikosteroidi, neki antipsihotici i slično.
Žene sa insulinskom rezistencijom mogu biti i mršave, često su umorne, zaboravne, pospane, bezvoljne, osećaju potrebu za unošenjem slatkiša, mogu imati promene u pigmentaciji kože, posebno na pregibima, ili izrasline poput bradavica u gornjem delu tela. Kod žena često dolazi do poremećaja menstrualnog ciklusa (u vidu neredovnih ciklusa, ili izostanka menstruacija), pojave akni i pojačane maljavosti kao i otežanog ostvarivanja trudnoće. Ukoliko se trudnoća ostvari insulinska rezistencija i razvoj mogućih komplikacija mogu biti od velikog značaja za tok i ishod trudnoće.
Radi potvrde postojanja insulinske rezistencije nakon postavljene sumnje u postojanje ovog stanja obično se rade ispitivanja iz krvi – pre svega određivanje nivoa insulina i glukoze u krvi našte (prvo jutarnja vrednost pre jela), a zatim nakon opterećenja sa 75g glukoze (OGTT test) nakon 60 i 120 min, izračunavanje HOMA indeksa, kao i određivanje A1c, tj. glikoliziranog hemogobinskog testa.
Za uspešno regulisanje insulinske rezistencije i prevenciju razvoja daljih komplikacija neophodna je pre svega potpuna promena načina života i navika. Često je neophodno konsultovanje endokrinologa, ginekologa, kao i nutricioniste. Preporučuje se uvođenje redovne fizičke aktivnosti (makar 30 min dnevno minimum 3 dana u nedelji), regulisanje telesne mase , uvođenje pravilnih navika u ishrani (što uključuje voće, povrće, integralne žitarice, orašaste plodove, pasulj, ribu, mahunarke i ostale izvore zdravih proteina). Po potrebi se uvode i određeni lekovi, gde osnovu terapije čine različiti oblici metformina.