HPV INFEKCIJA I KARCINOM

Updated: Aug 21, 2021

HPV ili humani papiloma virusi su velika grupa virusa od oko 200 tipova, od kojih se neki prenose polnim putem. Prenosivost se lako ostvaruje tokom polnog odnosa, ali i direktnim kontaktom koža-na-kožu (ili preko sluzokože), tako da ni barijerne metode kontracepcije (npr. kondom) nisu garancija zaštite od infekcije.


Slika za Ginekoblog, dr Aleksandar Babić, Ginekolog Novi Sad, Ginekološki pregled
HPV i karcinom

Polno prenosivi HPV virusi se mogu podeliti u dve osnovne grupe: nisko rizične i visoko rizične HPV. Nisko rizični HPV (pre svega tipovi 6 i 11) uglavnom ne izazivaju malignitet, ali mogu uzrokovati bradavičaste promene na koži i sluzokoži, koje se označavaju kao kondilomi. Preko ovih promena se virusi lako prenose i potrebno ih je uklanjati.

Kod infekcije visokorizičnim tipovima HPV virusa najznačajniji su tipovi 16 i 18, koji su nađeni u oko 70% karcinoma izazvanih sa HPV. Pored njih u ovu grupu HPV spadaju i tipovi 31, 33, 35, 39, 45, 51, 52, 56, 58, 59, 66 i 68. Dokazano je da se kao posledica infekcije ovim tipovima virusa javljaju maligne bolesti grlića materice, orofarinksa (zadnji deo usne duplje uključujući i bazu jezika, meko nepce, krajnike), zatim vulve, vagine, analne regije i penisa. Smatra se da je u svetu oko 5% svih karcinoma izazvano infekcijom HPV virusima, što čini oko 570 000 novih slučajeva kod žena i oko 60 000 novih slučajeva kod muškaraca godišnje (prema podacima National Cancer Institute - NCI).

Statistički gledano, u današnje vreme će se većina ljudi koji stupaju u seksualne odnose u jednom trenutku zaraziti nekim od HPV virusa, pri čemu će oko polovine infekcija biti izazvane nekim od visoko rizičnih tipova virusa (prema NCI). U ženskoj populaciji više od 75% osoba zaraženih HPV virusom je mlađe od 30 godina. Većina ovih infekcija relativno kratko traje i u preko 90% slučajeva proći će bez posledica (prolazne infekcije), dok će u ostalim slučajevima preći u hroničnu infekciju, koja naročito ako je imunitet osobe loš i postoje dodatni faktori rizika, nosi opasnost od pojave promena na grliću i drugim organima, a koje mogu dovesti do karcinoma.

Ove infekcije nemaju simptome i spolja vidljive manifestacije. Tek u kasnijem periodu, u nekim slučajevima displastične i prekancerske promene epitela mogu izazivati krvarenje, svrab, iritaciju, zavisno od zahvaćene regije. Zbog toga nastanak prekancerskih promena i ranog karcinoma, tj. promena u epitelu koje su izlečive, može duže vreme ostati neotkriven. Kada već dođe do razvoja karcinoma mogu se javiti različiti simptomi, kao što su bol, krvarenje, otok limfnih žlezda i slično.

Uticaj HPV na razvoj karcinoma

Kada HPV prodre u epitelne ćelije izaziva izmenjenu komunikaciju među ćelijama i može dovesti do nekontrolisanog umnožavanja. Većinu ovakvih promena na ćelijama prepoznaje i reguliše imuni sistem. Ali nekada inficirana ćelija prelazi u premalignu, a zatim vremenom u malignu ćeliju. Vreme za ovakvu evoluciju promena na ćelijama od infekcije HPV virusom, pa do nastanka maligniteta obično se meri godinama, mada u pojedinim slučajevima ta evolucija traje znatno kraće. Za nastanak maligniteta značajni su i dodatni faktri rizika: pušenje, oslabljen imunitet, rano stupanje u nezaštićene seksualne odnose, udružene infekcije genitalnog trakta, dugogodišnje korišćenje oralnih kontraceptiva (duže od 5 godina), veći broj porođaja i porođaji u ranijem životnom dobu (više od 5 porođaja, iako je nejasno zbog čega - verovatno zbog hormonskih promena u organizmu tokom trudnoće).

Skrining na HPV


Prema vodičima priznatih udruženja za patolgiju grlića (npr. CDC, ASCCP, ACOG i sl.), skrining na HPV se nikad ne radi kao primarna metoda preventivnog pregleda, već se radi kao dopunska metoda redovnom preventivnom pregledu. Po većini preporuka, takav skrining na HPV se može uraditi jednom na svakih 5 godina, kod žena 30-65 godina starosti. Zbog velike učestlosti HPV infekcije kod mlađih od 30 god., testiranje se rutinski ne preporučuje, jer većina ovih infekcija se kod malih devojaka i žena spontano reši u roku od 1-2 godine. Takođe, mala je učestalost ozbiljne patologije na grliću u uzrastu 21-29 god, a zbog pozitivnog nalaza povećava se učestalost nepotrebnih intervencija na grliću kod mladih žena.


Prevencija


Pored odgovornog ponašanja u pogledu seksualnih odnosa i smanjenja faktora rizika za prenos HPV infekcije, danas je u primeni vakcina protiv HPV. Prema broju tipova virusa na koje deluje vakcina može biti dvovalentna (protiv tipova 16,18), četvorovalentna- dostupna kod nas i u većem delu sveta (protiv tipova 16,18, 6 i 11) i devetovalentna (protiv tipova 6,11,16,18,31,33,45,52,58), koja je odobrena u Americi i Zapadnoj Evropi. Vakcinacija se preporučuje pre počinjanja seksualne aktivnosti i može se primiti u periodu 9-26 godina. U sastavu ne sadrži DNK i žive delove virusa, već određene čestice slične česticama virusa (tzv. Virus Like Particles - VLP), koje izazivaju reakciju imunog sistema. Veruje se da ima koristi i kod osoba koje su počele sa odnosima, kao i da zbog unakrsne reakcije može pružiti zaštitu i protiv nekih tipova HPV koji nisu navedeni. Trenutno se HPV vakcina u Srbiji još uvek ne nalazi u kalendaru obaveznih vakcinacija, ali je registrovana i dostupna u slobodnoj prodaji.

Bez obzira na vakcinu protiv HPV i druge načine sprečavanja infekcije, svaka žena svakako treba da se javlja na redovne ginekološke preglede (PAPA bris, kolposkopija), čime se obezbeđuje adekvatna prevencija razvoja maligniteta genitalne regije.

331 views0 comments

Recent Posts

See All