HIPERPLAZIJA ENDOMETRIJUMA

Updated: Aug 21, 2021

Hiperplazija endometrijuma predstavlja zadebljanje sluzokože materice i nastaje proliferacijom i uvećanjem žlezda i strome sluzokože materice, pri čemu se menja arhitektonika sluzokože i može se razviti različit stepen atipije ćelija. Klinički značaj ove dijagnoze je mogućnost progresije u malignu promenu, tj. karcinom endometrijuma.

Prema revidiranoj klasifikaciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za 2014. godinu endometrijalna hiperplazija se deli u dve grupe: hiperplazija bez atipije (benigna endometrijalna hiperplazija) i atipična hiperplazija (Endometrijalna Intraepitelna Neoplazija – EIN).

Slika za Ginekoblog, dr Aleksandar Babić, Ginekolog Novi Sad, Ginekološki pregled
Hiperplazija endometrijuma, Ginekoblog

Klinička slika i dijagnoza


Najčešće se javlja neuobičajeno bezbolno krvarenje iz materice, bilo da je reč o menoragiji, metroragiji, ili postmenopauzalnom krvarenju. Može se pojaviti  nenormalan vaginalni iscedak ili neuredan PAPA nalaz (sa prisustvom atipičnih glandularnih ćelija – AGC).

Za dijagnozu od značaja je standardni ginekološki pregled sa ultrazvučnim pregledom. Smatra se da endovaginalna ultrasonografija ima osetljivost veću od 96% za isključenje karcinoma endometrijuma, ako je debljina endometrijuma manja od 5 mm. Dijagnoza hiperplazije endometrijuma postavlja se definitivno uzorkovanjem tkiva (biopsija, eksplorativna kiretaža, ili histeroskopija), posebno kod žena sa faktorima rizika (žene pod povećanim delovanjem estrogena, gojazne žene, žene sa dijabetesom, hipertenzijom, sindromom policističnih jajnika, žene na terapiji tamoksifenom), koje imaju simptome abnormalnog vaginalnog krvarenja ili pražnjenja. To uključuje i žene s atipičnim žlezdanim ćelijama u PAPA brisu (AGC), žene starije od 40 godina (po nekim autorima i starije od 35 godina). Kod stalnog krvarenja uprkos tankom endometrijumu, može se razmotriti invazivna dijagnostika zbog rizika od tipa 2 karcioma, koji nije povezan s zadebljanjem endometrijuma na ultrazvučnom pregledu.


Tretman


Lečenje zavisi od vrste hiperplazije, simptoma kao što je ozbiljnost krvarenja, hirurških rizika i želje za budućim rađanjem. Mogu se primenjivati preparati progesterona, oralno, ili u vidu spirale. Oni mogu služiti kao prevencija recidiva kod osoba sa faktorima trajnog rizika. Benigna hiperplazija dobro reaguje na progesteronsku terapiju. Međutim, kod atipična hiperplazija ili lezije EIN preporučuje se operativna procedura (histerektomija) radi konačne dijagnoze i lečenja, kod pacijentkinja koje su završile sa rađanjem.

Ako pacijentkinja želi očuvanje reproduktivne sposobnosti porebno je prethodno nekom od metoda uzorkovanja tkiva isključiti malignitet, te se nadalje može uzeti u obzir konzervativni pristup i terapija, uz redovne kontrole na 6-12 meseci, posebno ukoliko se faktori rizika održavaju.

1,842 views0 comments

Recent Posts

See All